Što smo naučili o maškarama?

 

“Maškare su kad se netko maskira” reći će vam Notice. Ako ih pitate zašto se netko maskira i na to ćete dobiti odgovor: “Zato da potjeramo zimuuuu!”

Zaista je tako. Od davnina maškare tjeraju zimu i zle sile. Naravno, nekad su ljudi u to i vjerovali pa su oblačili na sebe razne “strašne” maske, stvarali buku različitim sredstvima loncima, poklopcima, čegrtaljkama, zvonima… i sve to uz vrlo glasno pjevanje, vrištanje, plesanje. Ukratko to je tradicija koja spaja sve generacije i slojeve društva te prenosi ono najbitnije druženje i dobar škerac. 

Vremenom su maškare dobile i socijalno značenje pa maskom dajemo i neku društvenu kritiku, poruku, postale su ljepše, ali i manje originalne ako se kupuju gotove. Zajedničko šivanje, oblikovanje kostima i maski donosi druženje koje se izgubi ako samo kupimo kostim. Nekad su mame, none, tete šivale svaku masku i nije bilo istih, a u svaku je bila utkana i ljubav prema onome tko će tu masku nositi.

I na našem otoku maškarana tradicija zadire u davna, minula vremena. Maškarali smo se i išli po kućama uz “Maškare, maškare, imate li što za maškare?” pa bismo nešto i otpjevali za dobiti slatkiše, novčiće i slično. Maškare su šetale gradom, plesale u salama hotela…

I mi smo lani s našim roditeljima plesali u vrtiću, a ove nam je godine korona malo pomrsila račune, ali doskočili smo joj. Da bude baš po starinsku nismo donosili kupljene kostime nego smo si sami napravili maske, kostime i zaplesali u našoj sobi i garderobi. 

Pratili smo događanja u našoj skupini pa smo po tome i birali temu za masku. Učili smo igrati društvene igre s pravilima, učili o maškarama i o Valentinovu. Zato nam je prva maska bila “društvena igra Pogodi tko”.

Zatim smo bili likovi iz pjesme “Dobre vile, čarobnjaci, vještice..” 

i na kraju “zaljubljena srca”.  

I da, kakve bi to maškare bile da se nismo zasladili krofnicama.